Предности зуба од порцелана од легуре кобалта и хрома

Легура кобалт-хром први пут је коришћена у материјалима за имплантацију. Касније, како би решили проблем алергије на метале који садрже никал, Европа и Сједињене Државе развиле су легуру кобалт-хром специјално коришћену за поправку порцелана, која неће изазвати промену боје легуре у устима пацијената [ГГ] #39; Легура кобалт-хром први пут је коришћена у трансплантационој медицини за зглобове кука, што је такође знак његове биокомпатибилности, а користи се и данас.

Већ 1929. године користио се у стоматолошкој медицини и у почетку се користио за рестаурацију уклоњивих парцијалних протеза. Легура кобалт-хром: углавном развијена за токсичност Ни и берилијума. Његов садржај кобалта је већи од оног у легурама на бази никла, углавном 25%, као и елемената као што су Цу, В, Нб, Си, Ру, Ал и Мо. Због високог садржаја кобалта, његова отпорност на корозију је боља него код легура на бази никла, а комбинација метала и порцелана је добра, а пошто садржи више хрома, талиште му је веће и постоји одређена реакција између легуре и материјала за улагање.

Легура кобалт-хром за порцуланске зубе има модул еластичности од 213745Мпа и тврдоћу од 335 Вицкерс-ове тврдоће. Већи коефицијент еластичности, висока удобност, нема промене боје легуре у устима пацијента [ГГ] #39; Разлика између легуре кобалт-хром за порцуланске зубе и легуре кобалт-хром за делимичну подршку протезе лежи у садржају угљеника у легури. Генерално, први садржи мало или нимало угљеника.